Za putovanje oko sveta nisu uvek potrebni koferi i avionske karte. Ponekad su dovoljni jedna priča, nekoliko mirnih minuta pred spavanje i dete spremno da zakorači u nepoznati svet.

Kroz priče iz različitih kultura deca mogu da upoznaju daleke krajeve, neobične junake, stare običaje i drugačije načine života. Istovremeno otkrivaju da se deca i odrasli širom sveta raduju, plaše, nadaju i sanjaju na veoma slične načine.

Zbog toga ove priče nisu samo zanimljiva večernja zabava. One čuvaju sećanja zajednica, povezuju generacije i pomažu deci da upoznaju svet izvan svog neposrednog okruženja.

Kako priče čuvaju kulturno nasleđe?

Mnogo pre štampanih knjiga, priče su putovale usmenim putem. Bake, deke, roditelji i pripovedači prenosili su ih mlađim generacijama, često menjajući pojedine detalje kako bi ih prilagodili svom vremenu i slušaocima.

Prema UNESCO-u, usmena tradicija obuhvata bajke, mitove, legende, pesme, zagonetke i druge oblike pripovedanja. Njima se prenose znanje, društvene vrednosti i zajednička sećanja.

Zato ista narodna priča može da postoji u nekoliko verzija. Junak može dobiti drugo ime, mesto radnje može da se promeni, a kraj da bude prilagođen novoj publici. Te razlike nisu nužno greške. One pokazuju da je usmeno nasleđe živo i da se razvija zajedno sa zajednicom koja ga prenosi.

Šta deca mogu da otkriju kroz ove priče?

Kada dete sluša priču iz druge kulture, ono ne upoznaje samo neobične likove. Susreće se sa novim imenima, predelima, jelima, porodičnim odnosima i načinima rešavanja problema.

Priča može da bude prvi povod za razgovor o tome:

  • gde se određena zemlja nalazi;
  • kojim jezikom ljudi tamo govore;
  • kakva je priroda u tom delu sveta;
  • zašto neki običaj izgleda drugačije od našeg;
  • koje emocije i vrednosti ipak prepoznajemo.

Dete tako postepeno uči da „drugačije“ ne znači pogrešno ili neobično. Različite zajednice mogu imati različite običaje, a da istovremeno dele ljubav prema porodici, prijateljstvu, hrabrosti, mudrosti i pravednosti.

Priče zato mogu da budu jedan od načina da kod dece negujemo radoznalost, poštovanje i otvorenost prema ljudima koji žive drugačije od njih.

Tri primera priča koje su putovale kroz vreme

Anansi, domišljati pauk

U pričama naroda Akan iz Gane važnu ulogu ima Anansi, pauk koji se oslanja na domišljatost i lukavstvo. U različitim pričama pojavljuje se kao junak, šaljivdžija, varalica ili lik koji zbog sopstvene pohlepe upadne u nevolju.

Anansi priče prenošene su usmenim putem, a kasnije su stigle i do drugih delova sveta, naročito do Kariba. Detetu mogu da otvore zanimljiv razgovor: da li je neko zaista mudar ako svoju pamet koristi samo da bi prevario druge?

Pančatantra, priče o životinjama iz Indije

Pančatantra je indijska zbirka povezanih priča u kojima životinje govore, sklapaju prijateljstva, prave planove i snose posledice svojih odluka.

Njeni junaci nisu uvek potpuno dobri ili potpuno loši. Često moraju pažljivo da procene kome mogu da veruju i kako da izađu iz teške situacije. Zbog toga ove priče mogu da podstaknu razgovor o prijateljstvu, poverenju, brzopletosti i rešavanju problema.

Momotaro, Dečak iz breskve

U poznatoj japanskoj narodnoj priči stariji bračni par pronalazi dečaka u velikoj breskvi. Dečak, Momotaro, kasnije kreće na putovanje i stiče životinjske saputnike koji mu pomažu u njegovom poduhvatu.

Deci će verovatno biti zanimljiv njegov neobičan dolazak na svet, ali priča pruža i priliku da razgovarate o saradnji. Momotaro ne ostvaruje svoj cilj potpuno sam. Pomažu mu prijatelji koje upoznaje na putu.

Jedna priča ne predstavlja čitavu kulturu

Važno je da detetu objasnimo da nijedna bajka ne može da predstavi sve ljude, običaje i vrednosti jedne zemlje.

Japan nije samo zemlja samuraja i neobičnih bića iz legendi. Afrika nije jedna država niti jedna kultura. Indija ima veliki broj jezika, tradicija i književnih oblika. Isto tako, ni sve srpske običaje ne možemo objasniti pomoću jedne narodne priče.

Kada čitate priču iz druge kulture, predstavite je kao jedan mali prozor u određenu tradiciju, a ne kao potpunu sliku života svih ljudi koji joj pripadaju.

Dobro je proveriti odakle priča potiče, ko ju je zapisao ili prepričao i da li je u pitanju tradicionalna verzija ili savremena obrada.

Kako čitati priče iz drugih kultura?

Pre čitanja pružite kratak kontekst

Pokažite detetu zemlju ili oblast na karti. Recite jednu ili dve zanimljive činjenice, ali nemojte pretvarati večernje čitanje u čas geografije.

Dovoljno je reći: „Ova priča potiče iz Gane, zemlje u zapadnom delu Afrike“, a zatim započeti pripovedanje.

Ne objašnjavajte svaku nepoznatu reč odmah

Ako dete može da razume značenje iz ostatka rečenice, nastavite sa čitanjem. Previše prekidanja može da naruši tok priče.

Objasnite samo reči ili običaje bez kojih dete ne može da razume šta se događa.

Postavljajte pitanja koja nemaju samo jedan tačan odgovor

Umesto pitanja „Šta se dogodilo u priči?“, pokušajte sa:

  • „Zašto je junak tako postupio?“
  • „Šta bi ti uradio na njegovom mestu?“
  • „Da li te ova priča podseća na neku koju već poznaješ?“
  • „Koji deo ti je bio neobičan, a koji poznat?“

Takva pitanja ne proveravaju dete, već ga pozivaju da razmišlja i učestvuje u razgovoru.

Povežite priču sa nečim stvarnim

Posle čitanja možete poslušati muziku iz kraja iz kojeg priča potiče, pronaći fotografije prirode ili nacrtati junake.

Aktivnost ne mora da bude velika. Nekada će biti dovoljno da dete nacrta Anansija ili izmisli novog životinjskog saputnika za Momotara.

Kako odabrati odgovarajuću priču?

Narodne priče u izvornim verzijama ponekad sadrže zastrašujuće događaje, stroge kazne ili vrednosti karakteristične za vreme u kojem su nastale. Zbog toga nije dovoljno proveriti samo naslov priče.

Pre čitanja razmotrite:

  • da li je verzija prilagođena uzrastu deteta;
  • koliko je priča duga;
  • da li sadrži prizore koji bi dete mogli da uznemire;
  • kako prikazuje druge narode i njihove običaje;
  • postoji li deo koji ćete morati dodatno da objasnite.

Za mlađe dete možete izabrati nežniju obradu ili prepričati pojedine delove svojim rečima. Starije dete može da čuje i složeniju verziju, naročito ako ćete posle nje razgovarati.

Ako tražite priču prilagođenu uzrastu, pogledajte naš izbor priča za decu od 3 do 5 godina ili priča za decu od 6 do 8 godina.

Ne zaboravite priče iz sopstvene porodice

Kulturno nasleđe ne nalazi se samo u poznatim zbirkama bajki. Ono živi i u porodičnim pričama.

Pitajte bake i deke koje su priče slušali kao deca. Možda se sećaju lokalne legende, uspavanke, šaljive zgode ili priče koju im je pričao neko iz njihove porodice.

Možete je zajedno zapisati i sačuvati. Ako postoji nekoliko različitih verzija, zabeležite ih sve. Upravo te promene pokazuju kako priča putuje kroz vreme.

Detetu će takva priča biti posebno dragocena jer neće upoznavati samo neku daleku prošlost. Upoznaće deo istorije sopstvene porodice.

Priča kao početak razgovora

Ne moramo svaku priču da pretvorimo u lekciju. Deci je potrebno i da jednostavno uživaju u zapletu, humoru i mašti.

Ipak, dobra priča često prirodno otvori razgovor. Kroz postupke junaka dete može lakše da prepozna i opiše ono što oseća. Više o tome možete pročitati u tekstu Kako priče pomažu deci da razumeju emocije?.

Ako želite da razgovarate o tome zašto nas pripovedanje toliko privlači, pročitajte i članak Zašto volimo priče.

Najčešća pitanja

Da li su narodne priče prikladne za svako dete?

Nisu sve verzije prikladne za svaki uzrast. Neke sadrže nasilne ili zastrašujuće događaje, pa je najbolje da roditelj prvo pročita priču i izabere odgovarajuću obradu.

Da li smemo da promenimo delove tradicionalne priče?

Tokom porodičnog pripovedanja priču možete prilagoditi uzrastu i osetljivosti deteta. Ipak, dobro je sačuvati podatak o njenom poreklu i jasno reći kada čitate savremenu obradu.

Kako detetu objasniti nepoznat običaj?

Počnite kratkim i jednostavnim objašnjenjem. Izbegavajte rečenice poput „svi ljudi tamo rade tako“. Preciznije je reći da se određeni običaj pojavljuje u priči ili da pripada određenoj zajednici i vremenu.

Šta ako dete ne razume pouku?

Nije neophodno da svaka priča dobije jasno izgovorenu pouku. Pitajte dete šta je primetilo i kako je razumelo postupke junaka. Njegov odgovor može biti drugačiji od vašeg, a ipak veoma vredan.

Putovanje koje počinje pred spavanje

Priče iz različitih kultura pomažu nam da svet približimo detetu na topao i razumljiv način. One čuvaju tragove prošlosti, ali dobijaju novi život svaki put kada ih neko ispriča.

Čitajući ih zajedno, ne upoznajemo samo daleke junake i običaje. Učimo da pažljivije slušamo, postavljamo pitanja i tražimo ono što ljude povezuje.

Izaberite priču, prigušite svetlo i krenite na malo putovanje pre spavanja. Na sajtu Laku noć očekuju vas priče koje možete da čitate zajedno, polako i bez žurbe.