Vuk je spavao kada ga je probudilo tiho zvonce.
Nije zvučalo kao telefon ni kao zvono na vratima. Čulo se samo jedno nežno:
„Din-din.“
Otvorio je oči. Soba je bila mračna, a kroz prozor je ulazila svetlost ulične lampe. Na podu, kraj njegovog kreveta, stajala je autobuska stanica.
Bila je sasvim mala. Na znaku je pisalo:
NOĆNA LINIJA
Pre nego što je Vuk stigao da se začudi, ispod vrata je provirila plava svetlost. Njegov tepih pretvorio se u ulicu, a … Pročitaj još
Anika je bila vesela i radoznala devojčica. Najviše je volela da provodi vreme u šumi iza svoje kuće. Poznavala je gotovo svaku stazu, svako staro drvo i svaki potok koji je veselo žuborio između kamenja.
U tim pustolovinama uvek ju je pratio njen verni pas Li. Imao je meku, zlatnu dlaku i velike smeđe oči. Čim bi ugledao da devojčica obuva svoje crvene čizme, dotrčao bi do vrata i počeo da maše repom. Znao je da ih čeka novo istraživanje.… Pročitaj još
Luka je imao oči boje letnjeg neba i meku, uvek pomalo razbarušenu kosu. Više od svega voleo je da posmatra oblake.
Njegova soba bila je prepuna njihovih crteža. Na jednom papiru nacrtao je leteći grad, a na drugom kita koji plovi nebom. Iznad kreveta visio je veliki crtež zamka sa kulama od magle.
Dok su drugi u belim oblicima videli samo najavu kiše, on je zamišljao čitave svetove.
Svakog dana posle škole odlazio je na obližnje brdo. Nosio je mali … Pročitaj još
Na kraju male doline, između guste šume i visokih planina, nalazilo se selo u kojem se noću svaka zvezda jasno videla. Nije bilo visokih zgrada ni uličnih svetiljki koje bi zaklanjale nebo. Kada bi pao mrak, činilo se kao da se čitav svod spustio tik iznad krovova.
U jednoj od kuća živeo je Nikša, nestašan dečak radoznalih očiju i kose boje meda. Teško je sedeo mirno. Uvek je nešto istraživao, rastavljao ili pokušavao da dohvati, čak i kada bi mu … Pročitaj još
Zvono na seoskom trgu oglašavalo se svakog podneva. Tada su trgovci zatvarali tezge, pekar je iznosio vruće pogače, a deca bi istrčala iz škole. Samo je jedan dečak obično kasnio na ručak.
Matija je gotovo svako slobodno popodne provodio iza kovačnice. Tamo je vežbao mačevanje drvenim mačem, sa štitom koji mu je deda napravio od stare hrastove daske.
Bio je najmlađi vitez u selu, bar prema sopstvenim rečima. Nije imao sjajan oklop ni ratnog konja. Nosio je platneni prsluk sa … Pročitaj još
