Svetlo se ugasi, roditelj krene prema vratima, a dete odjednom primeti senku koju tokom dana nije ni videlo.
„Nemoj da ideš. Nešto je iza zavese.“
Odrasla osoba vidi jaknu, igračku ili pomeranje grane ispred prozora. Dete vidi oblik koji ne ume da objasni. Rečenica „Nema čega da se plašiš“ zato retko rešava problem. Ona govori detetu da je pogrešno procenilo situaciju, ali mu ne pokazuje šta da uradi sa strahom koji već oseća.
Strah od mraka čest je tokom detinjstva. … Pročitaj još
Vuk je spavao kada ga je probudilo tiho zvonce.
Nije zvučalo kao telefon ni kao zvono na vratima. Čulo se samo jedno nežno:
„Din-din.“
Otvorio je oči. Soba je bila mračna, a kroz prozor je ulazila svetlost ulične lampe. Na podu, kraj njegovog kreveta, stajala je autobuska stanica.
Bila je sasvim mala. Na znaku je pisalo:
NOĆNA LINIJA
Pre nego što je Vuk stigao da se začudi, ispod vrata je provirila plava svetlost. Njegov tepih pretvorio se u ulicu, a … Pročitaj još
Pomeranje sata donosi jedan duži vikend-sat, ali roditeljima ne garantuje dodatnih 60 minuta sna. Dete koje se svakoga jutra budi u sedam može nakon promene otvoriti oči već u šest, jer njegov unutrašnji ritam ne prati automatski kazaljke.
Većini dece potrebno je samo nekoliko dana da se naviknu. Mlađa deca i mališani koji se čvrsto drže svoje rutine mogu ranije postati pospani, buditi se pre uobičajenog vremena ili biti razdražljiviji tokom dana.
Dobra vest je da postepena priprema može znatno … Pročitaj još
Una je živela u maloj kući kraj mora. Sa prozora svoje sobe mogla je da vidi luku, kameni dok i stari svetionik podignut na najvišoj litici.
Tokom dana svetionik je izgledao kao obična bela kula sa crvenim krovom. Noću bi se na njegovom vrhu palila snažna svetlost. Veliki zlatni krug prelazio je preko mora i pokazivao brodovima put do obale.
Una je volela da leži u krevetu i prati svetlosni snop.
Kad god bi prešao preko njenog prozora, zidovi sobe … Pročitaj još
Dete se naljuti kada izgubi igračku, rastuži se zbog svađe sa drugom ili oseti strah pred odlazak u vrtić. Ono snažno doživljava ta osećanja, ali često ne zna kako da ih objasni.
Pitanje „Kako se osećaš?“ zato ponekad ostane bez odgovora. Dete može da slegne ramenima, promeni temu ili kaže da ne zna.
Priča otvara drugačiji put do razgovora. Kada se sličan problem dogodi izmišljenom junaku, dete dobija priliku da posmatra osećanje sa bezbedne udaljenosti. Može da razmišlja o njemu … Pročitaj još
