Na kraju male doline, između guste šume i visokih planina, nalazilo se selo u kojem se noću svaka zvezda jasno videla. Nije bilo visokih zgrada ni uličnih svetiljki koje bi zaklanjale nebo. Kada bi pao mrak, činilo se kao da se čitav svod spustio tik iznad krovova.
U jednoj od kuća živeo je Nikša, nestašan dečak radoznalih očiju i kose boje meda. Teško je sedeo mirno. Uvek je nešto istraživao, rastavljao ili pokušavao da dohvati, čak i kada bi mu … Pročitaj još
Zvono na seoskom trgu oglašavalo se svakog podneva. Tada su trgovci zatvarali tezge, pekar je iznosio vruće pogače, a deca bi istrčala iz škole. Samo je jedan dečak obično kasnio na ručak.
Matija je gotovo svako slobodno popodne provodio iza kovačnice. Tamo je vežbao mačevanje drvenim mačem, sa štitom koji mu je deda napravio od stare hrastove daske.
Bio je najmlađi vitez u selu, bar prema sopstvenim rečima. Nije imao sjajan oklop ni ratnog konja. Nosio je platneni prsluk sa … Pročitaj još
Posle velike letnje oluje, šuma je izgledala kao da ju je neko tokom noći potpuno preuredio. Na stazama su ležale polomljene grančice, a sa lišća su padale krupne kapi. Vazduh je mirisao na vlažnu zemlju i borove iglice.
Čim je kiša prestala, mali zeka Loki izašao je iz svoje jazbine.
Voleo je da istražuje i često je prvi primećivao stvari koje bi drugima promakle. Znao je gde rastu najslađe šumske jagode i ispod kog žbuna se krije prolaz do potoka. … Pročitaj još
Potkrovlje stare kuće nije ličilo na običnu sobu. Ispod kosog krova nalazile su se police prepune knjiga, kutije sa porodičnim fotografijama i veliki drveni sto. Kraj okruglog prozora stajao je teleskop koji je nekada pripadao Sarinom dedi.
Tu je provodila vedre noći.
Posebno je volela da posmatra sazvežđe Velikog medveda. Znala je gde se nalazi Orionov pojas, a umela je da pronađe i Severnjaču. U svesku je beležila šta je videla i crtala položaje najsjajnijih tačaka.
Jedne večeri primetila je … Pročitaj još
Na putu iz vrtića Milica je ugledala veliki plakat zalepljen na zidu. Iako je mama držala za ruku, naglo je zastala i povukla je za rukav.
Na svetlucavom papiru bila je nacrtana zelena vila. Letela je iznad šume pune neobičnih životinja. Ispod nje su se krili zec sa crvenim šeširom i sova sa velikim naočarima.
Milica još nije umela da pročita slova, ali je bila sigurna da je vila gleda pravo u nju.
„Mama, gde ona leti?“, upitala je.
Ivana … Pročitaj još
