Iznad Leninog kreveta visio je model Sunčevog sistema. Sunce je bilo veliko i žuto, dok su se planete okretale oko njega na tankim koncima. Kada bi vetar ušao kroz prozor, Jupiter bi se blago sudario sa Saturnom.

Te večeri devojčica dugo nije mogla da zaspi.

Posmatrala je male kugle iznad sebe i pokušavala da zapamti njihov redosled. Znala je da Merkur kruži najbliže Suncu. Zemlju je lako prepoznavala po plavoj boji, a Saturn po prstenovima.

Uran i Neptun stalno je mešala.

„Najlakše bih ih zapamtila kada bih mogla sve da ih posetim“, pomislila je.

Zatvorila je oči.

U tom trenutku sobom se razlio tihi plavi sjaj. Kada ih je ponovo otvorila, ispred prozora je lebdeo mali svemirski brod.

Na njegovim vratima pisalo je „Orbita“.

Vrata su se otvorila, a iz broda je izašao astronaut u belom odelu.

„Dobro veče“, rekao je. „Ja sam Marko, pilot svemirske stanice za snove. Potreban mi je navigator koji želi da upozna planete.“

Lena je odmah podigla ruku, iako je bila jedina osoba u sobi.

Astronaut joj je pružio svemirsko odelo i šlem. Objasnio joj je da običan šlem nije dovoljan za put kroz svemir. Zaštitno odelo mora da obezbedi vazduh i odgovarajući pritisak. Brod putnike štiti i od velikih promena temperature.

Čim se spremila, ušla je u „Orbitu“.

Unutrašnjost je bila puna svetlećih dugmadi. Ispred pilotskih sedišta nalazio se veliki prozor, a na zidu mapa Sunčevog sistema.

Devojčica je dobila narukvicu sa osam praznih krugova.

„Kod svake planete upaliće se po jedan znak“, objasnio je Marko. „Narukvica će ti pomoći da zapamtiš kojim redom putujemo.“

Pokrenuo je motor koji u snovima može da leti brzo poput misli.

Kuće su nestale ispod njih. Zemlja je postajala sve manja, a pred brodom se pojavilo Sunce.

Bilo je toliko blistavo da su ga posmatrali kroz zaštitno staklo.

„Sunce je zvezda“, rekao je astronaut. „Njegova svetlost i toplota dopiru do svih planeta, mada do onih udaljenijih stiže mnogo manje energije.“

Prva planeta na njihovom putu bio je Merkur.

Iz daljine je ličio na Zemljin Mesec. Površina mu je bila siva i prekrivena kraterima.

„Mislila sam da je najtopliji jer je najbliži Suncu“, rekla je Lena.

„Tokom dana može da bude veoma vruć“, objasnio je njen saputnik. „Noću temperatura snažno pada. Merkur nema gustu atmosferu koja bi dobro zadržavala toplotu.“

Na narukvici je zasijao prvi krug. U njemu se pojavio znak kamena.

Nastavili su prema Veneri.

Bila je obavijena svetlim oblacima, pa se njena površina nije videla. „Orbita“ je ostala na bezbednoj udaljenosti.

„Venera je najtoplija planeta“, rekao je Marko. „Njena gusta atmosfera zadržava mnogo toplote.“

Lena je poželela da zaviri ispod oblaka, ali joj je astronaut objasnio da su uslovi na površini veoma surovi. Tamo vladaju velika vrućina i snažan pritisak.

Drugi krug na narukvici ispunio se znakom oblaka.

Treća planeta bila je Zemlja.

Iz svemira je izgledala kao plava kugla prekrivena belim vrtlozima. Lena je prepoznala okeane i velike delove kopna. Videla je i tanki plavičasti sloj atmosfere oko planete.

Pored nje se kretao Mesec.

„Nikada nisam razmišljala o tome koliko vazduha ima oko Zemlje“, rekla je.

„Atmosfera nas štiti i omogućava nam da dišemo“, odgovorio je Marko. „Zemlja ima i tečnu vodu na površini. Za sada je jedino mesto za koje sigurno znamo da na njemu postoji život.“

U trećem krugu pojavila se kap vode.

Lena je dugo gledala svoj dom. Među svim zvezdama izgledao je mali, ali ga je lako prepoznala.

Sledeći je bio Mars.

Crvenkasta boja poticala je od minerala gvožđa u stenama i prašini. Na njegovoj površini videli su velike ravnice i duboke kanjone.

Brod je preleteo iznad ogromne planine.

„To je Olimp Mons, najveći poznati vulkan u Sunčevom sistemu“, objasnio je astronaut.

Na Marsu je bilo hladno, a atmosfera mu je veoma tanka. Ljudi tamo ne bi mogli da dišu bez posebne opreme.

Četvrti krug dobio je znak crvene planine.

Iza Marsa naišli su na pojas asteroida.

Lena je očekivala da će brod morati da se provlači između stena koje se sudaraju. Ipak, asteroidi su uglavnom bili veoma udaljeni jedni od drugih.

„U filmovima deluju zbijeno“, rekla je.

„Svemir je ogroman“, odgovorio je Marko. „Čak i u pojasu asteroida između objekata ima mnogo praznog prostora.“

Posle dužeg putovanja pred njima se pojavio Jupiter.

Bio je toliko veliki da Lena nije mogla odjednom da obuhvati pogledom celu planetu. Preko njegove površine pružale su se svetle i tamne pruge.

Ugledala je i Veliku crvenu pegu, ogromnu oluju koja traje veoma dugo.

„Možemo li da sletimo?“

„Jupiter je gasoviti džin“, rekao je astronaut. „Nema čvrstu površinu na koju bismo spustili brod kao na Zemlji ili Marsu.“

Oko planete kružilo je mnogo meseca. Četiri najveća mogla su jasno da se vide kroz prozor.

Peti krug na narukvici ispunila je crvena spirala.

Ubrzo se pojavio Saturn.

Njegovi široki prstenovi bili su sačinjeni od bezbroj komada leda i stena. Neki su bili sitni poput zrna, dok su drugi bili mnogo veći.

Brod je prošao iznad prstenova, dovoljno visoko da ih ništa ne udari. Izbliza nisu izgledali kao glatke trake. Ličili su na ogromnu reku svetlucavih komadića.

Saturn je takođe bio gasoviti džin, pa ni na njega nisu mogli da slete.

Na šestom krugu pojavio se prsten.

Što su se više udaljavali od Sunca, svetlost je postajala slabija.

Uran je iz daljine izgledao kao mirna plavozelena kugla. Spadao je u ledene džinove, zajedno sa Neptunom. U njegovoj unutrašnjosti nalazi se mnogo materijala poput vode i drugih supstanci u veoma neobičnim uslovima.

„Zašto se okreće ovako čudno?“, upitala je Lena.

Uranova osa je veoma nagnuta, pa deluje kao da planeta kruži oko Sunca ležeći na boku.

Sedmi krug dobio je znak nagnute strelice.

Na kraju su stigli do Neptuna.

Bio je taman i plav, a u njegovoj atmosferi besneli su veoma snažni vetrovi. Bio je poslednja od osam planeta i nalazio se veoma daleko od Sunca.

Lena je pogledala svoj model kod kuće u mislima. Sada je znala da plavozelena planeta koja leži na boku predstavlja Uran. Tamnoplava iza nje je Neptun.

U poslednjem krugu na narukvici pojavio se znak vetra.

„Zadatak je završen“, rekao je astronaut. „Vreme je da se vratimo na Zemlju.“

Tada je brod iznenada zadrhtao.

Na navigacionom ekranu nestala je mapa. Ostalo je samo osam praznih polja.

„Neptunovi vetrovi poremetili su sistem“, rekao je Marko. „Računar više ne prikazuje put.“

Lena je pogledala narukvicu.

Njeni simboli još su svetleli.

Ako žele da se vrate prema Suncu, planete moraju da pronađu obrnutim redom. Posle Neptuna dolazi Uran. Zatim slede Saturn i Jupiter.

Pritisnula je odgovarajuće znakove.

Na mapi se pojavio prvi deo puta.

Setila se da se između Jupitera i Marsa nalazi pojas asteroida. Posle Marsa dolazi Zemlja, treća planeta od Sunca.

„Tamo idemo!“, rekla je i dodirnula znak plave kapi.

Na ekranu je zasijala putanja prema njihovom domu.

„Orbita“ je proletela pored Marsa. Ubrzo se kroz prozor pojavila poznata plava planeta.

Brod se spustio do Leninog prozora, a astronaut joj je pomogao da izađe.

„Bila si odličan navigator“, rekao je.

„Sada više ne mešam Uran i Neptun.“

„Onda je putovanje uspelo.“

Mahnula mu je, skinula šlem i vratila se u krevet. Čim je glavu spustila na jastuk, svemirski brod se pretvorio u plavu tačku i nestao među zvezdama.

Sledećeg jutra roditelji su je zatekli na podu. Oko nje su bile poređane papirne planete.

„Šta radiš tako rano?“, upitala je mama.

„Proveravam put do Neptuna.“

Poređala je planete počevši od Sunca. Merkur je bio prvi, zatim Venera. Posle Zemlje i Marsa postavila je četiri velike, udaljene planete.

Ovoga puta nijednu nije zamenila.

Roditeljima je ispričala san, a tata je predložio da narednog vikenda posete planetarijum. Tamo će moći da pogledaju kako se planete kreću i postave nova pitanja.

Lena je zatim pogledala model iznad kreveta. Jupiter se upravo ponovo blago sudario sa Saturnom.

Pažljivo ih je razdvojila.

U njenoj glavi Sunčev sistem više nije bio samo niz kugli na koncima. Postao je ogromno susedstvo u kojem svaki svet ima svoje mesto i priču.

A osam svetlećih krugova sa narukvice?

Kada je podigla rukav pidžame, na zglobu nije bilo ničega.

Ipak, njihov redosled pamtila je savršeno.