Na kraju velike livade nalazio se mravinjak sa mnoštvom uskih hodnika. U njemu je živeo vredni mrav po imenu Mrvko.
Tokom proleća i leta svakog jutra je izlazio iz mravinjaka i odlazio u potragu za hranom. Pronalazio je semenke, mrvice i sitne komade voća. Sve što bi mogao da ponese pažljivo je odnosio u podzemne ostave.
Krajem leta lišće na drveću počelo je da menja boju. Jutra su postala hladnija, a sunce se sve ranije spuštalo iza brežuljaka. Mrvko je … Pročitaj još
Duboko ispod korena starog hrasta nalazila se topla zečja jazbina. U njoj je sa svojom porodicom živeo mali zec po imenu Rile.
Do tada je izlazio samo u blizinu kuće. Igrao se između paprati, grickao mladu travu i posmatrao senke koje su se pomerale preko zemlje. Mama je uvek bila pored njega.
Tog jutra probudio se pre svih. Sunčeva svetlost provirivala je kroz ulaz u jazbinu, a iz šume je dopirala pesma ptica.
Danas je prvi put trebalo sam da … Pročitaj još
Markova soba bila je puna svemira.
Sa plafona su visile papirne planete, na polici je stajala raketa napravljena od kartona, a iznad kreveta je svetlelo malo sazvežđe od nalepnica. Na radnom stolu držao je svesku u koju je zapisivao sve što bi naučio o zvezdama.
Najviše ga je zanimao život astronauta.
Zamišljao je kako lebdi kroz svemirsku stanicu i posmatra Zemlju kroz veliki prozor. Ponekad bi u kartonskoj raketi odbrojavao do poletanja. Njegov krevet tada bi postao komandni centar, a … Pročitaj još
U pećini ispod visoke stene živeo je medved Bruno. Imao je gusto smeđe krzno, velike šape i blag glas. Najviše je voleo mirna jutra kraj potoka, gde je mogao da sluša vodu i posmatra oblake.
Njegov najbolji prijatelj bio je zec po imenu Raša. Živeo je u jazbini sa druge strane šume. Bio je brz, domišljat i uvek spreman da smisli novu igru.
Njih dvojica sastajala su se svake subote kraj starog drvenog mosta. Tamo su pravili čamce od kore … Pročitaj još
Janko i Luka živeli su u istoj ulici i poznavali su se još od vrtića. Posle škole gotovo svakog dana sastajali su se u malom parku između svojih zgrada.
Janko je najviše voleo fudbal. Mogao je satima da šutira loptu u zid i zamišlja da igra na velikom stadionu. Luka je više uživao u crtanju. U rancu je uvek nosio blok i kutiju drvenih bojica.
Njihova različita interesovanja često su stvarala najbolje igre.
Dok bi Janko vežbao penale, Luka bi … Pročitaj još
