Dve karte za decu i dve za odrasle čekale su na polici još od ponedeljka. Velja ih je proveravao svakog jutra, iako mu je mama nekoliko puta objasnila da se zoološki vrt neće preseliti pre subote.
Njegova mlađa sestra Miona imala je drugo pitanje.
„Da li lavovi znaju da mi dolazimo?“
Tata joj je odgovorio da lavovi verovatno imaju mnogo važnih obaveza. Moraju da spavaju u hladu i povremeno protegnu šape.
Kada je subota konačno stigla, deca su prva sela … Pročitaj još
Na poslednjem stolu u školskoj informatičkoj učionici stajao je mali plavi računar. Imao je zaobljen ekran, dve lampice iznad tastature i četiri točkića ispod postolja. Zahvaljujući njima, nastavnici su mogli da ga premeštaju iz jedne učionice u drugu.
Zvao se Vini.
Godinama je pomagao đacima da pišu prve sastave i prave crteže. Na njegovom kućištu videlo se nekoliko ogrebotina, a slovo A na tastaturi gotovo se izbrisalo od upotrebe.
Bio je zadovoljan svojim poslom. Ipak, svaki put kada bi deca … Pročitaj još
Na prvoj stranici nove sveske Marina je nacrtala lisicu. Imala je ogroman rep, tanke noge i jedno uho veće od drugog.
Ispod crteža napisala je:
„Životinje koje ću danas videti.“
Planirala je da tokom šetnje dopuni stranicu crtežima zeca i srne. Nadala se da će ugledati i sovu, iako joj je tetka objasnila da se mnoge sove odmaraju tokom dana.
Marina je volela životinje i želela je da sazna kako žive izvan dvorišta i zoološkog vrta. Zato ju je tetka … Pročitaj još
Mika je imao tri godine i jedan veliki plan. Kada poraste, postaće doktor.
Već je posedovao plastični stetoskop, beli mantil napravljen od stare tatine košulje i malu kutiju koja mu je služila kao lekarska torba. U njoj su se nalazili drveni štapić i toplomer za igračke.
Svakog jutra pregledao je svoje plišane životinje.
Meda je često imao bolesnu šapu. Zeka se žalio na uši, a zeleni dinosaurus je gotovo svakog dana imao temperaturu. Mika bi ih poređao na krevet, poslušao … Pročitaj još
Poslednja svetlost letnjeg dana zadržala se na krovovima. Vazduh je još bio topao, a iz dvorišta se čulo tiho pevanje cvrčaka.
Ana je sedela na terasi u pidžami i čekala da se na nebu pojave prve zvezde. Pored nje je ležao plišani zec sa jednim savijenim uhom.
Obično bi joj mama ili tata pred spavanje pročitali priču. Te večeri oboje su morali da završe posao u susednoj sobi.
„Treba nam još malo vremena“, rekla je mama. „Doći ćemo čim završimo.“… Pročitaj još
