Duboko u šumi, gde lišće šušti na blagom povetarcu, živeo je mali miš koji se zvao Maks.
Maks i njegova sestra Maja bili su znatiželjni miševi koji su voleli da istražuju svet oko sebe. Jednog toplog letnjeg dana, dok su trčkarali po poljima, čuli su nešto divno – melodiju koja je dopirala iz dalekog dela šume.
Miševi su pratili zvuke i došli do stare hrastove šume. Tamo su ugledali drvo sa starim rupama i pukotinama. Iz tih rupa dopirali su divni zvuci: violina, flauta, gitara i mnogi drugi instrumenti. Miševi su bili oduševljeni i želeli su da saznaju više o toj magičnoj muzici.
Ušli su u šumu i sreli mudrog miša Maestra, koji je bio učitelj muzike za sve životinje. Maestro je primetio znatiželju u njihovim očima i odlučio da ih nauči o muzici. Prvo im je pokazao violinu, svirajući nežnu melodiju koja je dopirala pravo do njihovih srca. Maks i Maja su gledali i slušali s oduševljenjem, očarani zvukom violine koji je lebdeo u vazduhu.
„Ovo je violina“, rekao je Maestro. „Sada, pokažite mi šta možete da uradite.“
Maks je pažljivo uzeo violinu u svoje malene šape i prstima počeo dodirivati žice. Zvuk koji je stvorio bio je nežan i melanholičan, kao kapljice rose koje padaju s lista. Maja je takođe pokušala, a njeni prsti su pomalo klizili po žicama, stvarajući čarobne tonove. Maestro ih je ohrabrio i rekao im da će trebati mnogo vežbe da postanu vešti violinisti.
Zatim su prešli na flautu. Maks je duvao u nju, a Maja je pritisnula prave rupe. Zvuk koji su stvarali bio je poput šapata šume u letnjem povetarcu, mekan i umirujući. Maestro im je objasnio da je muzika veština koja zahteva strpljenje, vežbu i ljubav prema zvuku.
Narednih dana, miševi su dolazili u šumu svakodnevno da uče od Maestra. Vežbali su i napredovali. Nisu bili savršeni, ali su uživali u svakom trenutku provedenom učenju muzike.
Jednog dana, šuma je bila prepuna različitih instrumenata i melodija. Miševi su svirali zajedno sa svojim prijateljima, vevericama, pticama i ježevima. Bilo je to divno muzičko druženje koje je ispunilo šumu harmonijom.
Kako je dan odmicao, sunce je počelo da zalazi. Maks i Maja su bili umorni od muzike i vežbanja. Maestro je tada završio svoju priču za to veče, svirajući nežnu uspavanku na svojoj violini. Miševi su legli da spavaju, ushićeni i srećni zbog svega što su naučili.
Dok su sanjali, znali su da će se sledećeg dana ponovo probuditi i učiti o muzici. Ali za sada, u toj tihoj šumi, uživali su u predivnoj uspavanki svog dragog učitelja Maestra i snivali o novim avanturama sa muzikom koje su ih očekivale.