Svakog popodneva, tačno kada bi sat na obližnjem tornju otkucao četiri puta, mala siva mačka skakala je na prozor.
Mica je živela sa svojom vlasnicom Gocom na spratu kuće sa plavim kapcima. Najviše je volela mirna mesta. Spavala je na polici među knjigama, sunčala se na prozoru i hodala tako tiho da se ponekad činilo da lebdi iznad poda.
Sa svog omiljenog mesta posmatrala je ulicu. Poznavala je staru gospođu koja je svakog dana hranila golubove. Znala je i kada … Pročitaj još
Mihajlo je šest nedelja svakog jutra postavljao isto pitanje:
„Koliko još dana ima do Tobijevog dolaska?“
Na frižideru je visio kalendar sa nacrtanim šapama. Dečak bi posle doručka precrtao jedan kvadratić, a zatim ponovo prebrojao koliko ih je ostalo. Tobi je bio mali pas iz prihvatilišta za životinje. Imao je čupave smeđe uši, belu mrlju na grudima i rep koji bi stidljivo zamahao čim ugleda nekoga ko mu se dopada.
Porodica ga je nekoliko puta posetila pre udomljavanja. Mihajlo je … Pročitaj još
Markova soba bila je puna svemira.
Sa plafona su visile papirne planete, na polici je stajala raketa napravljena od kartona, a iznad kreveta je svetlelo malo sazvežđe od nalepnica. Na radnom stolu držao je svesku u koju je zapisivao sve što bi naučio o zvezdama.
Najviše ga je zanimao život astronauta.
Zamišljao je kako lebdi kroz svemirsku stanicu i posmatra Zemlju kroz veliki prozor. Ponekad bi u kartonskoj raketi odbrojavao do poletanja. Njegov krevet tada bi postao komandni centar, a … Pročitaj još
U pećini ispod visoke stene živeo je medved Bruno. Imao je gusto smeđe krzno, velike šape i blag glas. Najviše je voleo mirna jutra kraj potoka, gde je mogao da sluša vodu i posmatra oblake.
Njegov najbolji prijatelj bio je zec po imenu Raša. Živeo je u jazbini sa druge strane šume. Bio je brz, domišljat i uvek spreman da smisli novu igru.
Njih dvojica sastajala su se svake subote kraj starog drvenog mosta. Tamo su pravili čamce od kore … Pročitaj još
Janko i Luka živeli su u istoj ulici i poznavali su se još od vrtića. Posle škole gotovo svakog dana sastajali su se u malom parku između svojih zgrada.
Janko je najviše voleo fudbal. Mogao je satima da šutira loptu u zid i zamišlja da igra na velikom stadionu. Luka je više uživao u crtanju. U rancu je uvek nosio blok i kutiju drvenih bojica.
Njihova različita interesovanja često su stvarala najbolje igre.
Dok bi Janko vežbao penale, Luka bi … Pročitaj još
