Anika je bila vesela i radoznala devojčica. Najviše je volela da provodi vreme u šumi iza svoje kuće. Poznavala je gotovo svaku stazu, svako staro drvo i svaki potok koji je veselo žuborio između kamenja.
U tim pustolovinama uvek ju je pratio njen verni pas Li. Imao je meku, zlatnu dlaku i velike smeđe oči. Čim bi ugledao da devojčica obuva svoje crvene čizme, dotrčao bi do vrata i počeo da maše repom. Znao je da ih čeka novo istraživanje.… Pročitaj još
Na kraju male doline, između guste šume i visokih planina, nalazilo se selo u kojem se noću svaka zvezda jasno videla. Nije bilo visokih zgrada ni uličnih svetiljki koje bi zaklanjale nebo. Kada bi pao mrak, činilo se kao da se čitav svod spustio tik iznad krovova.
U jednoj od kuća živeo je Nikša, nestašan dečak radoznalih očiju i kose boje meda. Teško je sedeo mirno. Uvek je nešto istraživao, rastavljao ili pokušavao da dohvati, čak i kada bi mu … Pročitaj još
Zvono na seoskom trgu oglašavalo se svakog podneva. Tada su trgovci zatvarali tezge, pekar je iznosio vruće pogače, a deca bi istrčala iz škole. Samo je jedan dečak obično kasnio na ručak.
Matija je gotovo svako slobodno popodne provodio iza kovačnice. Tamo je vežbao mačevanje drvenim mačem, sa štitom koji mu je deda napravio od stare hrastove daske.
Bio je najmlađi vitez u selu, bar prema sopstvenim rečima. Nije imao sjajan oklop ni ratnog konja. Nosio je platneni prsluk sa … Pročitaj još
Potkrovlje stare kuće nije ličilo na običnu sobu. Ispod kosog krova nalazile su se police prepune knjiga, kutije sa porodičnim fotografijama i veliki drveni sto. Kraj okruglog prozora stajao je teleskop koji je nekada pripadao Sarinom dedi.
Tu je provodila vedre noći.
Posebno je volela da posmatra sazvežđe Velikog medveda. Znala je gde se nalazi Orionov pojas, a umela je da pronađe i Severnjaču. U svesku je beležila šta je videla i crtala položaje najsjajnijih tačaka.
Jedne večeri primetila je … Pročitaj još
Poslednja svetlost letnjeg dana zadržala se na krovovima. Vazduh je još bio topao, a iz dvorišta se čulo tiho pevanje cvrčaka.
Ana je sedela na terasi u pidžami i čekala da se na nebu pojave prve zvezde. Pored nje je ležao plišani zec sa jednim savijenim uhom.
Obično bi joj mama ili tata pred spavanje pročitali priču. Te večeri oboje su morali da završe posao u susednoj sobi.
„Treba nam još malo vremena“, rekla je mama. „Doći ćemo čim završimo.“… Pročitaj još
