Velika pletena korpa visila je na kuki kraj ulaznih vrata. Mia je znala da ona subotom retko ostaje prazna. Čim bi je mama skinula sa zida, to je značilo da porodica ide na pijacu.

Tog jutra prozori su bili zamagljeni od hladnoće. Iza stakla se videlo dvorište prekriveno žutim lišćem, koje je vetar skupljao u male gomile. Mia je prstom nacrtala krug na zamagljenom prozoru i pogledala napolje.

„Hoćemo bicikle?“, upitala je.

Marko je otvorio vrata i odmah ih ponovo zatvorio kada mu je hladan vetar udario u lice.

„Danas bi nam se prsti zaledili na volanu“, rekao je. „Idemo peške do pijace.“

Ana je na sto stavila papir sa nacrtanom bundevom i nekoliko jabuka. Pošto njihova trogodišnja ćerka još nije umela da čita, spisak za kupovinu pretvorila je u malu slikovnicu.

„Ovo nam treba za ručak“, objasnila je.

Devojčica je pažljivo pogledala crteže.

„A jagode?“

„Jagode ćemo ponovo kupovati kada dođe leto.“

Mia se namrštila. Jagode su joj bile omiljeno voće, a godišnja doba joj još nisu delovala kao dobar razlog da ih nema.

Obukla je debelu jaknu i stavila kapu sa dva vunena pompona. U malu platnenu torbu smestila je plišanog medu Brunda. On je, prema njenim rečima, takođe želeo da ide u kupovinu.

Put do pijace vodio je pored niza kuća sa crvenim krovovima. Na trotoaru su krckali suvi listovi, dok se iz dimnjaka podizao tanak dim. Mia je pokušavala da zgazi svaki posebno veliki list, pa su roditelji morali da zastanu skoro na svakom koraku.

Kada su stigli do trga, svuda oko njih čuli su se glasovi prodavaca. Kupci su se zaustavljali pred šarenim tezgama i zavirivali u korpe pune jesenjih plodova.

Iz obližnje pekare dopirao je miris toplog hleba. Sa drugog kraja trga širio se miris pečenog kestenja.

Mia je podigla glavu i duboko udahnula.

„Miriše na braon“, rekla je ozbiljno.

Roditelji su se nasmejali. Nisu znali kako tačno miriše braon boja, ali su razumeli na šta misli.

Prvo su prišli tezgi sa bundevama. Neke su bile velike i narandžaste. Druge su bile male, zelene ili prošarane svetlim prugama.

Prodavačica je dozvolila Miji da izabere jednu za ručak.

Devojčica je odmah pokazala najveću.

„Ovu!“

Tata je pokušao da je podigne jednom rukom, ali se pretvarao da je preteška. Savio je kolena i pravio neobične grimase. Mia se glasno smejala, uverena da je pronašla najtežu bundevu na celoj pijaci.

Mama joj je objasnila da je toliko velika da ne može da stane u njihovu korpu. Zajedno su pronašle manju, sa glatkom korom i kratkom drškom.

„Od nje ćemo napraviti supu“, rekla je Ana.

Mia je dva puta potapšala bundevu, kao da proverava da li se slaže.

Na susednoj tezgi stajale su jabuke. Crvene su se sijale kao da ih je neko ispolirao, dok su zelene imale sitne pegice.

Prodavac je presekao jednu jabuku i ponudio im tanke kriške. Mia je najpre dala komadić Brundu, pa se setila da njen plišani prijatelj ne može da jede. Zato je pojela i njegov deo.

„Slatka je“, rekla je punih usta.

Marko je odabrao dovoljno jabuka za sok i kolač. Ćerka mu je pomagala tako što je svaku pažljivo spuštala u korpu. Posle četvrte je izgubila strpljenje i počela da razgleda ostale tezge.

Tada je ugledala crvenu boju ispod prozirnog poklopca.

„Jagode!“, uzviknula je i potrčala.

Ispostavilo se da je u teglicama bio džem. Žena za tezgom objasnila joj je da ga je skuvala tokom leta, kada su jagode bile zrele. Sačuvala ih je u tegli kako bi njihov ukus trajao i tokom hladnih meseci.

Mia je dugo posmatrala tegle.

„Znači, jagode spavaju unutra?“

„Može se i tako reći“, odgovorila je prodavačica.

Mama je kupila jednu teglicu. Obećala je da će je otvoriti za nedeljni doručak.

Kod tezge sa povrćem Mia je dobila važan zadatak. Trebalo je da pronađe prave šargarepe sa maminog crteža. Birala je one koje su ličile na duge narandžaste noseve.

Jedna je imala dva kraka pri dnu.

„Ova nosi pantalone“, rekla je i stavila je u korpu.

Dok su roditelji kupovali krompir, devojčica je spustila Brunda na sanduk. Želela je da sa obe ruke podigne malu mrežu sa šargarepama.

Kada su nastavili šetnju, plišani meda ostao je na sanduku.

Niko to nije odmah primetio.

Zaustavili su se kod cveća, gde su se u kantama nalazili crveni karanfili i žute hrizanteme. Prodavačica je Miji pružila jedan cvet da ga pomiriše.

Devojčica je zatvorila oči, približila mu nos i udahnula. Zatim se okrenula da pokaže cvet svom medi.

Platnena torba bila je prazna.

„Brundo je nestao!“

Usne su joj zadrhtale. Pogledala je ispod tezge, zatim iza mamine korpe. Mede nije bilo.

Ana je čučnula pored nje.

„Pronaći ćemo ga. Setićemo se gde smo ga poslednji put videli.“

Mia je pokušala da razmišlja. Brundo je probao jabuku, makar samo u igri. Gledao je tegle sa džemom. Posle toga su birali šargarepe.

Vratili su se istim putem. Prodavačica džema odmahnula je glavom, ali im je pokazala prema tezgi sa povrćem.

Na sanduku je sedeo plišani meda. Oko vrata je imao zeleni list peršuna kao šal.

Prodavac ga je pronašao čim su otišli i postavio na vidljivo mesto. Pretpostavio je da će se mala vlasnica brzo vratiti po njega.

Mia ga je čvrsto zagrlila.

„Čekao si me“, prošaputala je.

Brundo je ostatak kupovine proveo bezbedno smešten u tatinoj jakni, tako da mu je samo glava virila iznad rajsferšlusa.

Pre nego što su krenuli kući, kupili su kesicu toplog kestenja. Marko je ljuštio plodove i čekao da se malo ohlade pre nego što ih pruži ćerki. Bili su mekani i blago slatki.

Na povratku su se smenjivali u nošenju pune korpe. Mia je nosila crveni karanfil, dok je tata pazio na Brunda. Mama je pričala kako će od bundeve napraviti kremastu supu.

Kod kuće su sve namirnice poređali na kuhinjski sto. Izgledale su kao šarena mala izložba.

Mia je stala na stabilnu stolicu pored sudopere i pomogla da operu jabuke. Voda joj je kvasila rukave, iako ih je mama nekoliko puta podigla. Zatim je prala šargarepe malom četkom, posebno onu koja je „nosila pantalone“.

Dok je Ana sekla povrće, devojčica je ubacivala pripremljene komade u hladnu šerpu. Tata je iscedio nekoliko jabuka i svima sipao sok.

„Ove su jutros bile na pijaci“, rekla je Mia dok je podizala svoju čašu.

„A pre pijace rasle su na drvetu“, dodao je otac.

„Na suncu i kiši“, setila se.

Kada je čorba bila gotova, kuhinjom se proširio blag miris pečene bundeve. Dobili su i tanke kriške hleba. Mia je prvo umočila samo vrh kašike, pa oprezno probala.

„Narandžasto je ukusno“, zaključila je.

Posle večere jedva je držala oči otvorene. Dan proveden među ljudima i šarenim tezgama potpuno ju je umorio.

Tata ju je odneo do kreveta i pokrio toplim ćebetom. Brunda je smestila pored jastuka, i dalje sa peršunovim šalom oko vrata.

Marko joj je te večeri ispričao priču o malom medi koji se izgubio na pijaci. U njegovoj verziji Brundo nije samo sedeo na sanduku. Razgovarao je sa šargarepama i čuvao tezgu dok se prodavac nije vratio.

Mia je pokušala da objasni da se to nije tako dogodilo, ali je zaspala pre kraja priče.

U kuhinji je na stolu ostala prazna pletena korpa. Pored nje stajale su dve crvene jabuke sa pijace.

Sutradan će od njih napraviti kolač.

A teglicu sa uspavanim jagodama sačuvaće za doručak.