Dete koje pred spavanje traži još vode, još jedan zagrljaj i još samo pet minuta igre nije izuzetak. Prelazak iz aktivnog dana u san mnogoj deci nije jednostavan.
Zdrave navike spavanja ne nastaju preko noći. Dete ih postepeno razvija kada se vreme odlaska u krevet, večernje aktivnosti i reakcije roditelja ponavljaju na predvidljiv način.
Cilj nije da dete zaspi istog trenutka kada legne. Važnije je da nauči da prepozna kada se dan završava i da se u krevetu oseća mirno i sigurno.
Koliko sna je potrebno deci?
Potrebe zavise od uzrasta i uključuju dnevno spavanje. Prema preporukama američkog Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv, deci je u toku 24 sata obično potrebno:
| Uzrast | Preporučeno trajanje sna |
|---|---|
| Od 3 do 5 godina | Od 10 do 13 sati, uključujući dremke |
| Od 6 do 12 godina | Od 9 do 12 sati |
| Od 13 do 18 godina | Od 8 do 10 sati |
Ovi rasponi predstavljaju smernice, a ne raspored koji mora savršeno da odgovara svakom detetu. Jednom detetu biće potrebno nešto više sna, dok će se drugo dobro osećati pri donjoj granici preporučenog raspona.
Važno je posmatrati i ponašanje tokom dana. Teško jutarnje buđenje, pospanost, razdražljivost i problemi sa pažnjom mogu da pokažu da dete ne spava dovoljno ili da kvalitet sna nije dobar.
Zašto je san važan za decu?
San podržava fizičko zdravlje, učenje i emocionalno funkcionisanje. Tokom sna mozak nastavlja da obrađuje informacije koje je dete primilo tokom dana.
Kada dete redovno ne spava dovoljno, teže može da održava pažnju i reguliše raspoloženje. Umor se kod dece ne pokazuje uvek mirno i očigledno. Neka deca postaju pospana, dok druga deluju nemirnije i burnije reaguju na male frustracije.
Jedna loša noć neće narušiti detetov razvoj. Važan je obrazac koji se ponavlja. Zbog toga roditelji ne moraju da paniče nakon povremenog kasnog odlaska u krevet. Mnogo više znači rutina koju porodica održava tokom većeg dela nedelje.
Kako napraviti večernju rutinu?
Dobra rutina ne mora da bude duga niti složena. Najviše pomaže kada sadrži nekoliko mirnih aktivnosti koje se ponavljaju istim redosledom.
Odredite približno vreme za spavanje i buđenje
Počnite od vremena kada dete mora da ustane i izračunajte kada treba da zaspi da bi dobilo dovoljno sna. Zatim ostavite vreme za smirivanje i uspavljivanje.
Trudite se da vreme buđenja i odlaska u krevet bude slično i vikendom. Velike razlike između radnih dana i vikenda mogu da poremete ritam i otežaju nedeljno veče.
Raspored ne mora da bude precizan u minut. Dovoljno je da ostane u približno istom okviru.
Usporite aktivnosti pred odlazak u krevet
Poslednji deo večeri treba da bude mirniji od ostatka dana. Kupanje, oblačenje pidžame i pranje zuba mogu da najave detetu da se približava vreme za san.
Američka akademija za pedijatriju predlaže jednostavan redosled: pranje zuba, knjiga i odlazak u krevet. Porodica može da ga prilagodi svom rasporedu, ali je korisno da priča ostane blizu kraja rutine.
Ako dete zna da posle priče sledi gašenje svetla, manja je verovatnoća da će svake večeri pokušavati da uvede novu aktivnost.
Uključite priču za laku noć
Čitanje pomaže detetu da pređe sa igre na mirniju aktivnost. Poznat glas roditelja i priča koju zajedno prate stvaraju osećaj bliskosti i predvidljivosti.
Detetu možete ponuditi dve priče i dozvoliti mu da izabere jednu. Tako dobija osećaj kontrole, ali večernja rutina ostaje u granicama koje je postavio roditelj.
Na sajtu Laku Noć možete da izaberete priče prema uzrastu i interesovanjima deteta. Za veče su posebno pogodne priče za uspavljivanje sa mirnijim završetkom.
Priča ne mora svake večeri da bude nova. Ponavljanje omiljenog naslova detetu često pruža dodatni osećaj sigurnosti.
Podstaknite kretanje tokom dana
Igra i fizička aktivnost tokom dana podržavaju zdrav dnevni ritam. Boravak napolju detetu takođe pomaže da dobije prirodnu dnevnu svetlost.
Neposredno pred spavanje ipak birajte mirnije aktivnosti. Jurcanje, skakanje i uzbudljiva igra mogu da otežaju prelazak u san, posebno detetu kojem je inače potrebno više vremena da se umiri.
Šta uraditi sa telefonima i drugim ekranima?
Video-sadržaji, igrice i beskonačno listanje mogu da odlože odlazak u krevet i održe dete budnim. Američka akademija za pedijatriju savetuje da se ekrani isključe najmanje jedan sat pre spavanja.
To ne znači da telefon nikada ne može da posluži za priču. Ako knjiga nije pri ruci, roditelj može ranije da izabere tekst, uključi noćni režim i smanji osvetljenje. Zatim može da drži telefon i čita naglas, dok dete sluša bez gledanja u ekran.
Tokom čitanja isključite obaveštenja i nemojte prelaziti na druge sadržaje. Telefon tada služi kao nosač teksta, a ne kao večernja zabava.
Ako želite detaljnije da uredite korišćenje uređaja uveče, pogledajte tekst Kako pametni uređaji utiču na san kod dece.
Kako treba da izgleda prostor za spavanje?
Soba treba da bude mirna, prijatno rashlađena i dovoljno tamna. Potpuni mrak nije obavezan ako se dete plaši. Malo prigušeno svetlo može da mu pomogne da se oseća sigurnije.
Krevet ne treba koristiti kao mesto za kaznu. Dete bi trebalo da ga povezuje sa odmorom i sigurnošću, a ne sa odvajanjem nakon neprijatnog ponašanja.
Ako zvukovi iz ostatka doma ometaju uspavljivanje, pokušajte da smanjite televizor i razgovore. Nije potrebno da cela kuća bude potpuno tiha, ali nagle i glasne aktivnosti mogu da održe dete budnim.
Šta kada dete odbija da legne?
Otpor ne znači nužno da rutina ne funkcioniše. Dete možda nije dovoljno umorno, teško prekida igru ili pokušava da proveri da li pravila mogu da se promene.
Najavite prelazak unapred. Recite mu da se igra završava za deset minuta, a zatim ga podsetite još jednom pre početka rutine.
Ponudite male izbore koji ne menjaju granice. Dete može da izabere pidžamu ili priču, ali ne odlučuje da li će ostati budno još sat vremena.
Ako ustane iz kreveta, vratite ga mirno i sa što manje razgovora. Duga pregovaranja lako postanu dodatna pažnja zbog koje dete nastavlja da ustaje.
Rutina neće svako veče izgledati isto. Bolest, putovanje i uzbudljiv dan mogu da poremete san. Kada se okolnosti smire, vratite se poznatom redosledu bez kažnjavanja i velikih promena.
Najčešće greške koje otežavaju uspavljivanje
Uvođenje svih promena odjednom
Ako dete trenutno odlazi u krevet veoma kasno, naglo pomeranje za ceo sat može da izazove dodatni otpor. Pomerajte rutinu postepeno dok ne dođete do željenog vremena.
Menjanje pravila iz večeri u veče
Jedne večeri dozvoljena su dva crtaća, druge se ekran naglo oduzima, a treće dete zaspi na kauču. Takve promene mu otežavaju da razume šta može da očekuje.
Pravila ne moraju da budu stroga, ali treba da budu dovoljno predvidljiva.
Očekivanje da dete odmah zaspi
Nekoj deci je potrebno više vremena da se umire. Ako dete mirno leži i pokušava da zaspi, nema potrebe da ga požurujete. Pritisak da mora odmah da zaspi može da napravi dodatnu napetost.
Kada treba razgovarati sa pedijatrom?
Povremeno teško uspavljivanje često se može ublažiti promenom rutine. Ipak, neki problemi zahtevaju stručnu procenu.
Obratite se pedijatru ako dete često glasno hrče, diše na usta ili ima primetne pauze u disanju tokom sna. Razgovarajte sa lekarom i ako se problemi sa spavanjem dugo nastavljaju ili ako umor ozbiljno utiče na ponašanje i svakodnevno funkcionisanje deteta.
Nemojte samostalno davati detetu melatonin ili druga sredstva za spavanje. Pedijatar prvo treba da proceni uzrok problema i da preporuči odgovarajući pristup.
Najčešća pitanja o dečjem snu
U koliko sati dete treba da ide na spavanje?
Ne postoji jedno vreme koje odgovara svoj deci. Polazna tačka su vreme jutarnjeg buđenja i preporučeno trajanje sna za uzrast. Roditelji zatim treba da ostave dovoljno vremena za večernju rutinu i uspavljivanje.
Koliko treba da traje večernja rutina?
Mnogim porodicama odgovara između 20 i 30 minuta. Važniji od tačnog trajanja su mirne aktivnosti i redosled koji se ponavlja.
Da li dete može da spava sa uključenim noćnim svetlom?
Može ako mu svetlo pruža osećaj sigurnosti. Birajte slabo i toplo svetlo koje nije usmereno direktno prema licu deteta.
Šta ako dete traži istu priču svake večeri?
Slobodno je pročitajte ponovo. Poznata priča pruža predvidljivost i može da pomogne detetu da se lakše umiri.
Dobra rutina ne mora da bude savršena
Zdrave navike spavanja nastaju kroz mnogo običnih večeri, a ne kroz jednu savršeno sprovedenu rutinu.
Odredite približno vreme za spavanje, utišajte aktivnosti i završite dan poznatom pričom. Kada se raspored povremeno poremeti, vratite se rutini sledeće večeri.
Doslednost ne znači da nikada ne možete da napravite izuzetak. Ona znači da dete uglavnom zna šta sledi i da odlazak u krevet povezuje sa sigurnošću, bliskošću i odmorom.
Za miran završetak dana izaberite jednu od priča za laku noć i provedite nekoliko minuta zajedno.
