Jednom davno, u šumi, živeo je medved po imenu Bruno. On je bio veliki, debeli medved s mekanim krznom i tamnim očima. Njegov najbolji prijatelj bio je mali zec po imenu Raša. Raša je bio mali, ali brz i uvek je pronalazio zabavne stvari da se razonodi. Bruno i Raša bili su nerazdvojni prijatelji.
Jednog dana, Bruno je otišao u šetnju šumom i sreo drugog medveda, po imenu Luka. On je bio malo drugačiji od Bruna – bio je mršav i živahan s žutim krznom i svijetlim očima. Luka je voleo govoriti o sebi i svojim dostignućima, a Bruno se osjećao malo nesigurno u njegovom društvu. Ipak, novi medvedić je bio ljubazan prema njemu i pozvao ga je na piknik.
Bruno je bio uzbuđen zbog piknika i otišao je kod zeke da mu kaže. Ali, kada je zeka saznao da će njegov drugar provesti vreme s drugim medvedom, osećao se tužno. Raša je znao da je Bruno njegov najbolji prijatelj, ali nije znao kako da mu kaže.
Sledećeg dana, Bruno je otišao na piknik s Lukom i proveo je lep dan. Međutim, osjećao se kao da nešto nedostaje. Mršavi medvedić je pričao o sebi i svojim podvizima, ali nije bio zainteresiran za Brunove priče. On se setio kako bi bilo lepo da zeka Raša bude tamo s njima.
Sledeći dan, meda je otišao u šumu i pronašao svog druga zeku, ali on malo čudno ponašao kada ga je video. Bruno mu je rekao koliko mu je nedostajao i pozvao ga da mu se pridruži na pikniku s novim drugarom. Raša je bio sretan i pristao je.
Kada su svi bili zajedno na pikniku, Luka je nastavio pričati o sebi i svojim podvizima. Međutim, ovaj put Bruno i Raša su zajedno pričali o svojim avanturama i smejali se. Luka je shvatio koliko su drugari bili bliski i koliko se vole. Odlučio je prestati da priča o sebi i počeo ih pitati puno pitanja o njihovim životima.
Na kraju dana, meda i zeka bili su sretni što su bili zajedno. Bruno je naučio da je važno biti veran prijateljima i cijeniti njihovo društvo, dok je Luka naučio kako biti bolji prijatelj slušajući druge i pokazivanjem interesa za njihove živote.