Pomeranje sata donosi jedan duži vikend-sat, ali roditeljima ne garantuje dodatnih 60 minuta sna. Dete koje se svakoga jutra budi u sedam može nakon promene otvoriti oči već u šest, jer njegov unutrašnji ritam ne prati automatski kazaljke.

Većini dece potrebno je samo nekoliko dana da se naviknu. Mlađa deca i mališani koji se čvrsto drže svoje rutine mogu ranije postati pospani, buditi se pre uobičajenog vremena ili biti razdražljiviji tokom dana.

Dobra vest je da postepena priprema može znatno olakšati prelazak na novo vreme.

Kada se pomera sat u Srbiji 2026. godine?

U Srbiji se prelazak na zimsko, odnosno standardno računanje vremena, obavlja u noći između subote 24. i nedelje 25. oktobra 2026. godine.

U nedelju u 3.00 časova sat se vraća na 2.00. Većina telefona, računara i pametnih satova promeniće vreme automatski ako su pravilno podešeni. Zidne satove, ručne satove i pojedine kućne uređaje potrebno je podesiti ručno.

Tačan datum promene može se proveriti u kalendaru računanja vremena za Srbiju.

Posle pomeranja sata jutarnje svetlo stiže ranije prema novom vremenu, dok će mrak uveče padati približno sat ranije nego prethodnog dana.

Zašto dete može da se probudi ranije?

Dečji organizam ne određuje vreme prema satu na zidu. Na ritam spavanja utiču dnevna svetlost, vreme obroka, fizička aktivnost i večernja rutina.

Ako se dete obično budi u sedam, njegov organizam će nakon vraćanja sata možda biti spreman za buđenje kada novi sat pokazuje šest. Slično se može dogoditi i uveče. Mališan koji obično postaje pospan u osam može početi da zeva već oko sedam.

Takva reakcija je očekivana i najčešće privremena. Ona sama po sebi ne ukazuje na poremećaj spavanja.

Kako pripremiti dete za pomeranje sata?

Sa pripremom možete početi pet do sedam dana pre promene vremena. Pošto se u oktobru sat vraća unazad, večernju rutinu pomerajte malo kasnije.

Ako dete obično odlazi u krevet u 20.30, prve večeri započnite uspavljivanje oko 20.40. Sledećih dana nastavite da pomerate odlazak u krevet za približno 10 do 15 minuta. Na sličan način možete prilagoditi buđenje, dnevno spavanje i vreme obroka.

Nema potrebe da raspored bude precizan u minut. Cilj je da promena od jednog sata ne stigne odjednom.

Ako pomeranje rutine stvara nervozu ili dete teško ostaje budno, usporite. Manja promena tokom više dana može biti prijatnija od pokušaja da dete odmah prihvati novi raspored.

Sačuvajte poznatu večernju rutinu

Satnica se menja, ali redosled večernjih aktivnosti može ostati isti. Kupanje, oblačenje pidžame, pranje zuba i priča pred spavanje daju detetu poznate signale da se približava vreme odmora.

Predvidljivost je posebno važna u periodu promene sata. Dete se lakše smiruje kada zna šta sledi, čak i ako rutina počinje nekoliko minuta kasnije nego prethodne večeri.

Više ideja za stvaranje stabilnog rasporeda možete pronaći u tekstu Deca i san: kako uspostaviti zdrave navike spavanja.

Da li treba preskočiti dnevno spavanje?

Roditelji ponekad pokušavaju da dete zadrže budnim tokom dana kako bi uveče bilo umornije. Kod male dece ovaj pristup može imati suprotan efekat. Premoreno dete može postati razdražljivo, teže se umiriti i češće se buditi tokom noći.

Dnevno spavanje zato zadržite ako je detetu i dalje potrebno. Njegov početak možete pomerati postepeno, zajedno sa ostatkom rasporeda.

Starijem detetu koje više ne spava preko dana može prijati mirniji period posle ručka. Tiha igra, crtanje ili listanje slikovnice pružaju predah bez kasnog popodnevnog sna koji bi mogao da oteža večernje uspavljivanje.

Šta raditi prvog jutra nakon promene?

Ako se dete u nedelju probudi sat ranije, pokušajte da jutro započnete mirno. Možete ostaviti prigušeno svetlo i izabrati tihu aktivnost dok se ne približi uobičajeno vreme ustajanja.

Tokom dana pratite novi raspored. Obroke, izlazak napolje i večernju rutinu približite vremenu koje želite da zadržite narednih nedelja.

Boravak na dnevnom svetlu pomaže organizmu da uskladi unutrašnji ritam sa novim delom dana. Jutarnja šetnja ili igra napolju mogu biti korisne, posebno ako dete nekoliko dana nastavlja da se budi ranije.

Telefon može da posluži dobroj večernjoj rutini

Potpuna zabrana telefona nije jedini način da se uređaji koriste odgovorno. Važno je šta porodica radi na telefonu, koliko dugo ga koristi i kako je ekran podešen.

Telefon pred spavanje može poslužiti za izbor priče, slušanje tihe audio-priče ili puštanje umirujuće muzike. Otvoreno skrolovanje, kratki video-snimci i sadržaj koji se neprekidno menja teže vode ka smirivanju.

Ako čitate priču sa telefona, unapred izaberite jedan naslov. Isključite obaveštenja i automatsko puštanje sadržaja. Smanjite svetlinu ekrana i uključite noćni režim.

Na sajtu Laku noć dostupan je noćni režim sa tamnijom pozadinom, koji čitanje u polumračnoj sobi čini prijatnijim. Roditelj može da drži telefon i čita naglas, dok dete sluša bez potrebe da gleda u ekran.

Noćni režim ne uklanja svaki mogući uticaj večernjeg korišćenja uređaja. On smanjuje vizuelnu jačinu prikaza, dok trajanje korišćenja i vrsta sadržaja ostaju važni.

Kako priča pomaže tokom promene vremena?

Priča pred spavanje može postati jasan završetak dana. Glas roditelja, poznati junaci i miran tok radnje pomažu detetu da uspori posle igre i pripremi se za odmor.

Tokom nedelje u kojoj se pomera sat birajte priče primerene uzrastu i dovoljno kratke da ne odlože odlazak u krevet. Dobro je da dete bira između dva unapred ponuđena naslova, jer tako učestvuje u rutini bez dugog traženja.

Koliko traje prilagođavanje?

Neka deca prihvate novi raspored posle dve ili tri večeri. Drugoj je potrebno više vremena. Uz doslednu rutinu prilagođavanje se obično odvija postepeno.

Dečja bolnica u Filadelfiji navodi da detetu uz stabilnu večernju rutinu može biti potrebno približno jednu do dve nedelje da se potpuno prilagodi završetku letnjeg računanja vremena. Ako problemi sa uspavljivanjem ili buđenjem traju duže, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Najčešća pitanja roditelja

Da li će dete spavati sat duže?

Možda, ali to nije pravilo. Mnoga deca se probude prema svom starom unutrašnjem ritmu, što nakon pomeranja sata znači sat ranije prema novom vremenu.

Da li u oktobru pomeramo odlazak u krevet ranije ili kasnije?

Pre vraćanja sata večernju rutinu pomeramo postepeno kasnije. Pomeranje od 10 do 15 minuta dnevno obično je dovoljno blago da dete lakše prihvati promenu.

Šta ako nismo stigli da pripremimo dete?

Počnite nakon promene sata. Svakog dana približavajte buđenje, obroke i odlazak u krevet željenom rasporedu. Nekoliko neobičnih jutara ne znači da je detetov ritam trajno poremećen.

Da li telefon automatski menja vreme?

Većina savremenih telefona menja vreme automatski kada su uključena automatska podešavanja datuma, vremena i vremenske zone. Proverite podešavanja ako telefon koristite kao jutarnji alarm.

Mirna rutina olakšava promenu

Pomeranje sata može nakratko promeniti vreme buđenja i uspavljivanja, ali porodica ne mora preko noći da menja sve navike. Postepeno pomeranje rasporeda, dnevno svetlo i poznata večernja rutina pomažu detetu da prihvati novo vreme.

Ako se telefon koristi pred spavanje, neka ima unapred određenu svrhu. Jedna pažljivo izabrana priča, prigušena svetlost i glas roditelja mogu biti prijatan završetak dana.

Ovaj tekst pruža opšte informacije i ne zamenjuje savet pedijatra.