Bio jednom jedan mali grad gde su živeli mnogi kućni ljubimci. Među njima su se isticali Mica, mala siva mačka, i Duki, veseli zlatni retriver. Iako su bili različiti po veličini i obliku, njihovo prijateljstvo je bilo nešto posebno i za mnoge neobično.

Mica je živela u maloj kućici sa svojom vlasnicom Gocom. Bila je nežna i vesela mačka, sa mekanim krznom i očima boje vedrog letnjeg neba. Goca je volela da se igra sa Micom, ali najviše je volela njene priče. Svake večeri, Mica bi se uvukla u Gocin krevet i počela da priča priče o svojim avanturama.

Jednog dana, dok je šetala parkom, Mica je srela Dukija. Duki je bio ogroman pas sa krupnim šapama i veselim repom koji je uvek mahao kao da svira bubnjeve. Mica se nije plašila Dukija, iako je bio mnogo veći od nje. Umesto toga, pristupila mu je sa osmehom i pitala ga kako se zove.

„Duki,“ odgovorio je pas sa srećom u očima. „A ti?“

„Ja sam Mica,“ rekla je mačka. „Hoćeš li se igrati sa mnom?“

Duki je veselo klimnuo glavom i tako je počelo njihovo prijateljstvo. Mica i Duki su se svakodnevno igrali u parku. Trčali su po travi, lovili leptire i odmarali pored jezera. Iako je Mica bila mala u poređenju sa Dukijem, nikada se nije osećala nesigurno. Duki je uvek pazio na nju i brinuo se da joj ništa ne bude.

Jednog dana, dok su se igrali blizu šume, čuli su nečije zapomaganje. Mica i Duki su odmah potrčali ka zvuku i tamo su zatekli malo crno mače koje se uplelo u grane i nije moglo da se oslobodi. Mica je prepoznala strah u očima malog mačeta i brzo je skočila da mu pomogne. Duki je pažljivo polomio par grana svojim moćnim zubima i mače se oslobodilo.

Tako je postao deo njihove velike srećne porodice.

Nakon te avanture, Mica, Duki i malo mače postali su nerazdvojni prijatelji. Proveli su mnogo vremena zajedno, deleći svoje radosti i tuge. Svake večeri, kada bi Mica legla u Gocin krevet, pričala je priče o svojim prijateljima Dukiju i malom mačetu.

I tako su svi zajedno, mala siva mačka, veseli retriver i crno mače, živeli srećno do kraja svojih dana. Njihovo prijateljstvo bilo je najlepše prijateljstvo na svetu, a priče o njima su se širile gradom i inspirisale druge da neguju ljubav i brigu prema svojim prijateljima.