Jednom davno u nekoj dalekoj zemlji, živeo je mali računar po imenu Vini. Vini je bio jedan srećan mali računar, ali mu je nedostajalo nešto u životu. Sanjao je o avanturama i istraživanju sveta oko sebe.
Jednog dana, dok su svi drugi računari bili isključeni, Vini je odlučio da se odvaži i krene u avanturu. Otvorio je prozor i ispuzao napolje. Sunce je bilo na zalasku i cela ulica je bila tiha i mirna.
Računar je odlučno krenuo u istraživanje. Prvo je video drvo, koje je izgledalo veliko i prestrašno. Bio uplašen, ali je odlučio da nastavi dalje. Krenuo je hrabro prema drvetu i shvatio da mu se učinilo većim nego što jeste. Nastavio je dalje, pored kuća i bašta, dok nije naišao na veliku livadu. Sve je bilo tako veliko.
Vini je trčao po livadi i uživao u prirodi, ali onda je video nešto neverovatno. U daljini je video još jedan računar koji se kretao. Bio je to drugi mali računar koji je takođe krenuo u avanturu.
Računar je bio uzbuđen što nije sam u svojoj avanturi. Krenuli su zajedno i stigli do velike šume. Kroz šumu je prolazilo mnogo puteva, ali onda su naišli na jedan koji je bio obojen jesenjim bojama i šušketavim lišćem. Odlučili su da krenu baš tuda.
Idući tako kroz šumu naišli su na prelepo jezero. Vini i njegov novi drugar su se odmorili i posmatrali ribice u bistroj vodi. Uživali su u miru i tišini, dok ih nije prekinuo zvuk iz daljine.
Zvuk je bio glasan i nepoznat, a Vini i njegov drugar su se uplašili. Odlučili su da se sakriju u obližnju pećinu. Dok su bili tamo, Vini je primetio da na zidu pećine postoji otvor. Pogledao je kroz otvor i video neverovatan prizor.
Bio je to grad računara! Veliki računari su radili, dok su mali računari trčali okolo i igrali se. Novi drugari su bili oduševljeni i odlučili su da se pridruže igri.
Igrali su se celu noć, a onda su se umorili i krenuli nazad kući. Kada su stigli kući, mali računar je zaspao s osmehom na licu, sanjajući o svim neverojatnim stvarima koje je doživeo.
Ujutro se probudio uzbuđen i željan nove avanture.