Janko i Marija su bili najbolji prijatelji. Oboje su voleli da istražuju svet oko sebe i da otkrivaju nove tajne. Jednog dana, dok su šetali pored mora, primetili su da je nešto drugačije. Voda je bila mutna i u njoj se nije videlo ništa. Bili su radoznali, pa su odlučili da istraže šta se nalazi ispod vode.
Deca su odmah pozvala svog prijatelja, kapetana Pabla, da ih odveze brodom do mesta gde je voda mutna. Kapetan ih je upozorio da to može biti opasno, ali su deca bila odlučna da otkriju tajnu.
Kada su stigli na željeno odredište, spremili su se za ronjenje. Stavili su svoju ronilačku opremu i skočili u vodu. Bilo je tamno i nisu mogli videti ništa. Ali, hrabro su klimnuli glavom, nisu odustajali, već su nastavili da rone sve dublje.
Kada su stigli na dno, videli su neverovatan prizor. Bilo je puno različitih vrsta riba, koralnih grebena i podvodnog bilja. Bili su oduševljeni, jer su otkrili nešto novo i neverovatno.
Dok su istraživali podvodni svet, primetili su nešto što je bilo potpuno drugačije. Bila je to velika šupljina koja se protezala na dno okeana. Drugari su odlučili da istraže šupljinu i otkriju šta se nalazi u njoj.
Kada su ušli u šupljinu, primetili su da se nalaze u potpuno drugačijem svetu. Bilo je puno prelepih kristala, vodopada i velikih prostorija koje su se protezale kilometrima. Deca su bila zapanjena, jer su otkrili novi svet ispod okeana.
Dok su istraživali šupljinu, krajičkom oka primetili su da se nešto kreće. Bilo je to veliko stvorenje koje se kretalo prema njima. Bili uplašeni, ali nisu odustajali od svoje avanture i mirno su sačekali da stvorenje priđe bliže. Ubrzo su shvatili da je to velika lignja, koja je bila znatiželjna da ih upozna.
I ako je delovalo neobično lignja je bila raspoložena za igru a onda je čak odvela drugare do mesta gde se nalazio veliki blago. Bilo je to blago koje je dugo vremena bilo skriveno u okeanu.
Taj kovčeg sa dragocenostima svi su znali jer to je bilo blago koje su ljudi tražili hiljadama godina, ali nikada nisu uspeli da ga pronađu. Bilo je tu zlata, dijamanata i drugih dragocenosti. Mali ronioci su znali da je ovo nešto posebno i da moraju da ga sačuvaju.
Međutim, ubrzo su primetili da ih je neko pratio. Bili su zabrinuti, jer nisu znali ko je to mogao biti i da li je opasan. Kada su se okrenuli, primetili su da je to bio kapetan Pablo sa svojim brodom. Kapetan je došao da ih spasi, jer je znao da može biti opasno istraživati tako duboke delove okeana.
Mali istraživači su bili srećni što su pronašli blago i što su se vratili na brod. Kapetan je bio ponosan na njih, jer su bili hrabri i nisu se uplašili. Takođe im je rekao da su otkrili nešto što niko nikada nije otkrio i da će njihovo otkriće promeniti istoriju.
Kada su se vratili na kopno, odlučili su da blago neće prodati, već da će ga sačuvati kao uspomenu na svoju avanturu. Bilo je to nešto što su doživeli zajedno i što će im ostati u sećanju zauvek.
Kapetan broda je obećao da će sačuvati njihovu tajnu i da će je podeliti samo sa nekoliko ljudi koji će to znati da cene.
Kada su se vratili kući, bili su umorni, ali srećni. Složili su se da su ovo bila najbolja avantura koju su ikada doživeli. Takođe su odlučili da će uvek biti prijatelji i da će uvek istraživati svet zajedno.
Dok su spavali, sanjali su o svemu što su doživeli. Sanjali su o podvodnom svetu, lignji i blagu koje su pronašli. Bilo je to nešto što će ih uvek podsećati na njihovu avanturu i na njihovo prijateljstvo.
Kada su se probudili, bili su spremni za novu avanturu. Znali su da će biti teško nadmašiti ono što su već doživeli, ali su želeli da istražuju svet i da otkrivaju nove tajne.