Jedne letnje večeri, dok je sunce polako zalazilo, mala devojčica po imenu Ana je sedela na terasi svog doma. Dok je gledala u zvezde, osetila je umor kako joj se spuštao na oči. Njeni roditelji su joj često pričali bajke pre spavanja, ali ovog puta su bili zauzeti poslom u kancelariji. Ana je odlučila da sama smisli priču kako bi se uspavala.
Dok je razmišljala o čemu bi mogla da piše, ugledala je u daljini veliko polje sa žutim i belim cvetovima. Osećala je kako joj se srce raduje i kako želi da istraži to mesto. U tom trenutku, Ana je zaspala i počela da sanja.
U njenom snu, pronašla se na velikom polju sa prelepim cvetovima. Među njima je bilo mnogo različitih boja od nebo-plavih do žarko crvenih, ali najlepši od svih bio je zlatni cvet koji je blistao na suncu. Devojčica je odlučila da krene ka tom cvetu kako bi ga bliže videla.
Kada je stigla do cveta, osetila je miris koji se širio okolo i odjedom postala jako srećna. Odlučila je da sedne pored cveta i da se odmori. Dok je sedela, cvet se polako okrenuo ka njoj i počeo da joj priča priču o svom životu.
Cvet je ispričao o svom putovanju od malog semena koje je bilo posađeno u zemlju, do velikog cveta koji je bio sada. Govorio je o tome kako je bio hrabar i uporan, kako se borio protiv svih prepreka na svom putu i kako je postao najlepši cvet u celom polju.
Ana je slušala cvetove priče dok je sunce polako zalazilo. Osetila se tako mirno i opušteno dok je ležala u travi, slušajući priče o zlatnom cvetu i njegovoj upornosti. Kada je priča završena, devojčica je odlučila da se vrati kući i da ode na spavanje.
Sledećeg jutra, probudila se sa osmehom na licu kada se setila svog sna. Osetila je kako je odmorna i spremna za novi dan. Od tog dana, kada je ostajala sama a njeni roditelji bili zauzeti Ana bi sanjala o zlatnom cvetu i osećala bi se mirno i srećno u svom snu.