Mali zec se probudio u svojoj jazbini i osetio se jako uzbuđeno jer je danas bio njegov prvi dan u šumi. Njegova mama mu je pričala o prelepim stvarima koje će videti i o novim prijateljima koje će upoznati. Mali zec je bio spreman za avanturu i jedva je čekao da krene.
Kada je izašao iz jazbine, zeka je odmah video mnogo različitih životinja kako se igraju u šumi. Bilo je ptica koje su veselo pevale, veverica koja je vredno brala orahe i ježeva koji su se kotrljali kroz lišće. Mali zec je želeo da upozna nove prijatelje, ali se plašio da će biti previše stidljiv.
Dok je hodao šumom, video je druge zečeve koji su trčali i igrali se. Odlučio je da im se pridruži i brzo se uključio u igru. Zajedno su trčali, skakali i istraživali šumu. Zekan se osećao srećno i sigurno sa svojim novim prijateljima.
Međutim, na putu kući, naišao je na zmiju koja ga je uplašila. Pokušao je da pobegne, ali nije mogao da se sakrije. Tada se setio saveta koji mu je dala mama: „Ako se ikada uplašiš, smiri se i duboko udahni. Razmisli o svemu lepom u svom životu i misli na to.“
Zekan je duboko udahnuo i setio se svega lepog što je doživeo tog dana. Setio se svog novog prijateljstva i divne prirode koja ga okružuje. Shvatio je da nema razloga da se plaši, jer je on hrabar i ako je mali.
Nakon toga, ponosno je nastavio svoj put kući. Kada se vratio u jazbinu, mama ga je pitala kako je bilo njegov prvi dan u šumi. Zeka joj je pričao o svemu što je doživeo i koliko se uznemirio kada je sreo zmiju, ali i kako se uspeo smiriti kad se uplašio. Mama je bila jako ponosna na svog hrabrog malog sina.
Zečić je legao u svoju mekanu postelju i osetio umor u svom telu. Ubrzo su mu se oči sklopile i zaspao je, srećan što je upoznao nove prijatelje i naučio da bude hrabar i oprezan u šumi.