Jednom davno, u malom gradu, živeo je dečak po imenu Mihajlo. Mihajlo je imao svog malog psa, koji mu je uvek pravio društvo. Njih dvojica su bili nerazdvojni prijatelji.
Jedne večeri, dečak se odlučio da malo prošeta sa svojim psom. Sunce je već bilo zašlo i noć je polako padala. Pas je trčao oko Mihajla, a dečak je uživao u svežem vazduhu.
Kada su se vratili kući, Mihajlo je nahranio svog psa i počeo da se spremi za spavanje. Međutim, pas nije želeo da ode u svoju korpu, već je stajao pored kreveta svog vlasnika. Dečak je video da se njegov pas oseća usamljeno i odlučio je da mu dozvoli da spava u njegovom krevetu.
Pas je bio toliko srećan da je odmah legao na sam kraj kreveta, na meko ćebe pored nogu. Dečak je počeo da priča svom psu priču o tome kako su se upoznali. Rekao mu je da ga voli i da mu je veoma zahvalan što je uvek uz njega.
Ubrzo je pas delovao pospano, a Mihajlo je počeo da se oseća umorno. Kao i svake večeri, pre spavanja, izvadio je svoju omiljenu knjigu i počeo da čita. Pomislio je da će par minuta biti dovoljno da oboje zaspu.
Međutim, ovog puta, njegov pas nije želeo da se prepusti snovima. Legao je na krevet i počeo da se prevrće i okreće. Mihajlo je shvatio da njegov pas ne može da zaspi i odlučio je da mu pomogne.
„Šta ako ti ispričam priču?“, upitao je. Pas je podigao glavu i pogledao ga svojim velikim, smeđim očima, odobravajući divnu ideju dečaka.
Mihajlo je počeo da priča priču o malom psu koji je živeo u šumi. Pas je bio jako srećan u šumi, ali jednog dana se izgubio. Bio je preplašen i usamljen, ali tada je naišao dečak koji mu je pomogao da se vrati kući.
Kada je završio sa pričom, pogledao je tiho i video da je njegov pas zaspao. Dečak je zatvorio knjigu i zaspao pored svog najboljeg prijatelja. Ujutru su se probudili srećni i odmorni.
Od tada, svake večeri, Mihajlo je pričao priče svom psu, koji bi uskoro zaspao. Dečačić je znao da njegov pas voli da ga sluša i da je njegov prijatelj uvek uz njega.