Jednog dana, dečak po imenu Marko odlučio je da postane astronaut. Bio je opčinjen svemirom, planetama i zvezdama koje su svetlele na noćnom nebu.
Jedne večeri, dok je ležao u krevetu, Marko je gledao u zvezde kroz prozor svoje sobe. Bio je veoma umoran, ali nikako nije mogao zaspati. Onda je primetio nešto čudno: jedna od zvezda se pomerila.
Marko se zbunjeno uspravio u krevetu i zagledao u zvezdu. Zatim se učinilo kao da zvezda dolazi ka njegovoj sobi. Ubrzo se je saznao da to nije bila zvezda, već mali svemirski brod sa slatkim vanzemaljcem po imenu Zigi.
Zigi je bio mali zeleni vanzemaljac sa antenama na glavi i velikim okruglim očima. Bio je veoma druželjubiv i brzo se sprijateljio sa dečakom. Rekao mu je da putuje po svemiru i istražuje nove planete.
Marko je bio oduševljen i pitao je vanzemaljca da li bi i on mogao da se pridruži njegovoj avanturi. Zigi je pristao, pa su obojica ušli u svemirski brod i krenuli u neistražene delove svemira.
Leteli su kroz zvezdane oblake, gledali kako se galaksije kreću i prolaze pored svetlećih zvezda. Dečak je bio začuđen koliko je svemir velik i lep.
Kada su se umorili, Marko i Zigi su se vratili na Zemlju. Dečak je ležao u svom krevetu i razmišljao o svom neverovatnom putovanju. Bio je tako zahvalan što je imao priliku da upozna jednog vanzemaljca i putuje kroz svemir.
Dok je tonuo u san, Marko je znao da će uvek pamtiti to putovanje i da će uvek sanjati o istraživanju svemira. Saznao je da je svemir veliki i lep, i da postoji mnogo toga što se još uvek ne zna o njemu. Takođe je shvatio da je važno biti otvoren za nove ideje i nove ljude, čak i ako su drugačiji od nas.