Jednom davno, u malom selu, živeo je dečak po imenu Nikola. Bio je jako radoznao i voleo je da uči o prirodi i svemu što ga okružuje. Najviše ga je zanimalo kako raste kukuruz.
Jedne noći, kada je ležao u krevetu, Nikola je razmišljao o kukuruzu. Znao je da ga ljudi sade u proleće i da raste tokom leta, ali nije znao kako ta biljka uspeva da naraste tako visoko i daje velike klipove za tako kratko vreme.
Tada je čuo neki neobičan zvuk u daljini. Činilo mu se da čuje kako kukuruz priča u polju ispod njegovog prozora. Bio je malo uplašen, ali i radoznao. Odlučio je da priđe polju kukuruza i vidi šta se dešava.
Kada je stigao do polja, video je da su se stabljike kukuruza ispružile visoko u nebo i da su bile visoke kao njegov tata. Kukuruz je bio veliki i ponosan i izgledao je kao da govori.
„Zdravo, Nikola,“ rekao je kukuruz. „Čuo sam da želiš da saznaš kako rastem.“
Nikola je bio iznenađen što kukuruz može da priča, ali se brzo pribrao. „Da, to je tačno“, odgovorio je. „Molim te, reci mi kako rasteš.“
Kukuruz mu je ispričao da se sadi u rano proleće, kada je zemlja još hladna. Zatim je potrebno da sunce greje zemlju da bi ona postala topla i vlažna. Tada kukuruz počinje da niče iz zemlje.
„Kada sam tek nikao, bio sam vrlo mali“, rekao je kukuruz. „Bio sam veličine tvojog prsta, ali sam brzo rastao zahvaljujući sunčevoj svetlosti i kiši.“
Kukuruz je objasnio Nikoli kako u svom klipu ima redove malih zrna koje postaju veliki i sočni zahvaljujući toploti i vlazi. Rekao je da će, kada dođe jesen, ljudi ubrati kukuruz i koristiti ga za hranu i druge stvari.
Nikola je slušao pažljivo i bio je oduševljen svime što je naučio. „Hvala ti na objašnjenju“, rekao je kukuruzu. „Sada znam kako rasteš.“
Kukuruz mu je odgovorio: „Nema na čemu, Nikola. Uvek sam srećan kada mogu da pomognem mladim ljudima da nauče nešto novo. Sad idem da spavam, a ti bi trebalo da ideš kući i lepo se naspavaš.“
Nikola je rekao „laku noć“ kukuruzu i krenuo kući. Bio je zahvalan na ovom divnom iskustvu i uskoro zaspao.
Sledećeg jutra, kada se dečak probudio, osetio je da je pun energije i spreman za novi dan. Uspomena na razgovor sa kukuruzom je ostala u njegovom sećanju i bila mu je draga.
Od tada, uvek je sa zadovoljstvom obilazio polja kukuruza i pratio njihov rast i razvoj. Shvatio je koliko je važno voditi računa o biljkama i očuvati prirodu.
Kukuruz i Nikola su postali dobri prijatelji i često bi razgovarali kada bi dečak posetio polje. Naučio je mnogo o tome kako biljke rastu i razvijaju se, i o tome koliko je važno brinuti o njima.
Kada bi došlo vreme žetve, Nikola bi rado pomagao svojim roditeljima da ubiraju kukuruz i pripremaju ga za korišćenje.
Od tada, dečak je svaki dan uživao u proučavanju prirode i sticao nova znanja o tome kako biljke i životinje rastu i razvijaju se. Iako je bio mali, znao je da ima veliku ulogu u očuvanju naše planete i da može da doprinese boljoj budućnosti za sve nas.
Kada bi uveče legao u krevet, sećao se prijatnih razgovora sa kukuruzom i osećao se srećnim i ispunjenim. Znao je da će uvek imati prijatelja u prirodi i da će uvek biti nešto novo da se nauči i istraži.
Nakon ovog iskustva, Nikola je postao još veći zaljubljenik u prirodu i odlučio da jednog dana postane naučnik koji će raditi na očuvanju planete Zemlje. Jer znao je da je to jedan od najvažnijih zadataka za svakog čoveka na ovom svetu.