Janko i Luka su najbolji drugari. Oni žive u istom naselju i idu u istu školu. Janko voli da igra fudbal, a Luka voli da crta. Iako vole da rade različite stvari, njihovo prijateljstvo je bilo neuništivo.
Jednog dana, Janko je dobio poziv da ode kod svoje tetke na selo. Bio je tužan jer će morati da bude bez svog druga celog vikenda. Luka mu je rekao da se ne brine i da će mu nedostajati, ali da će sve biti u redu.
Dečak je ubrzo došao na selo i proveo veći deo dana sa svojom tetkom. Posle večere, odlučio je da se prošeta po okolini. Krenuo je stazom koja je vodila kroz šumu. Dok je hodao, primetio je da mu je jedna od patika pukla. Pokušao je da je popravi, ali nije uspeo.
U tom trenutku, čuo je glas koji mu se obratio. „Zdravo, moje ime je Marko. Video sam da ti je patika pukla. Mogu li da ti pomognem?“ Janko se okrenuo i video dečaka svog uzrasta koji je stajao pored njega.
Marko je bio dečak koji je živeo u selu. Iako se Janko nije nikada ranije sreo sa njim, osetio je da je to dečak koji bi mogao biti dobar drug. Poravili su napuklu patiku, a onda su zajedno krenuli u šetnju.
Marko je svom novom drugu pokazao svoje omiljeno mesto u šumi, gde je bilo mnogo divljih životinja. Janko je bio oduševljen i pohvalio se kako on i njegov drug Luka vole da istražuju prirodu.
Kada se vratio kod tetke, bio je srećan što je upoznao novog dečaka i što su se družili. A kada se vratio kući, ispričao je svom drugu Luki sve o tome.
Luka je bio malo ljubomoran što je Janko imao novog druga, ali je bio i srećan što se proveo dobro dok je bio na selu. Sutradan, Luka se dosetio i doneo svoj omiljeni crtež koji je napravio, kao poklon za prijateljstvo svom najboljem drugaru.
Dečaci su shvatili da je važno imati više prijatelja i da ne treba biti ljubomoran kada se drugi ljudi druže. Prijateljstvo je nešto što se gradi, neguje i čuva, i kada je iskreno, ono traje zauvek.